Navika postala je, pričaš za oboje
Svađaš se sama, sama sa sobom kao da nisam sa tobom
Pokušam da smirim te, a ti ni ne čuješ me
Možda je bolje, za oboje bolje da prećutim ti sve
Ti si potpuno hladan, a ja gorim
Kažeš sve je okej, da iskuliram se
Baš me nerviraš sa tim stavom tvojim
Samo ja kidam se, ma nije fer
Ti odlaziš, ja ostajem
Uvek ista priča posle svake svađe
Nestaneš, ne bude te dan il' dva
Pa se onda pokaješ
I ovog puta biće tako, toliko te poznajem
Po stoti put ti šansu dajem
Šta da radim kada takva sam
Pa na tebe mnogo slaba sam
Začas planem i poludim, čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me
Svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe
Stvarno te ne kapiram i zašto te sad nerviram
Uvek si znala, dobro si znala ko sam i kakav sam ja
Isti sam kao i pre, a ti si ta što menja se
I šta to nama pravi probleme, ja ne vidim, ne
Za tebe problem čak i ne postoji
Misliš sve je okej, al' samo čini ti se
Ne znam da l' treba da ti crtam i bojim
Hoću da boriš se za mene
Ti odlaziš, ja ostajem
Uvek ista priča posle svake svađe
Nestaneš, ne bude te dan il' dva
Pa se onda pokaješ
I ovog puta biće tako, toliko te poznajem
Po stoti put ti šansu dajem
Šta da radim kada takva sam
Pa na tebe mnogo slaba sam
Začas planem i poludim, čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me
Svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe
Ostajem
Ti odlaziš
Ja ostajem
Šta da radim kada takva sam
Pa na tebe mnogo slaba sam
Začas planem i poludim, čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me
Svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe
